Zove sinoć Olga, prošlo 10, znam da je nešto važno…"Ujutro u 8 da se ide na uranak, na Jovanovu vodu!" Kakav uranak, pitam se ja, razmišljam koji je dan, datum, šta je to sutra. "Kako šta je, Prvi je maj i Jeremijevdan?" Ajd za Jeremijevdan se i setih, ali Prvi maj? Jedva ovarisah da sam na Jelovoj gori i da se ovde vreme računa po starom kalendaru, kad im to odgovara, naravno. Na pitanje treba li šta da ponesem, saznadoh da će sve ona, ja samo metalnog novca…

Pa smo prvo jutros zvečale oko kuća i pomoćnih objekata 3 puta obilazeći (tukle u Olgine tave drvenim varjačama), sve govoreći "Jeremija u polje, guje u more!" Pa došla Milunka i rekla da se to tako ne radi, već finije, mi ćemo celu Jelovu goru sabajle uzbuniti, nego uzmemo svećicu i komad hleba posolimo, svećicu zabodemo i zapalimo govoreći: "Za njihovu slavu, neka slave dokle žele!", pa to tako zapaljeno stavimo negde na istočnu stranu i ostavimo…

Onda pešice na Jovanovu vodu, u rukama nam torbe, vidim u njima svašta, i đakonija i flaša i cveća i termosa…Uranak, lepo mi Olga reče.

A na Jovanovoj vodi podelismo cveće, jorgovan, povratić (da povrati sreću i zdravlje), oman (da omanu sve bolesti), miloduh (da se milujemo-budemo ulepo). Spustismo cveće na česmu uzesmo kocku šećera i pismo vode, ostavismo metalnih novčića, pa krete umivanje i prskanje…Pune ruke vode prebacujući preko glave i govoreći: "Bolest nizbrdo, zdravlje uzbrdo!". Pa pravac Savina stopa, udubljenje u kamenu, na mestu na kome je davno bila crkva. Tu je tetka Slava pristupila čišćenju i pranju udubljenja, pa smo sipale vodu i opet se umivale (dobro je za oči), spustile novčiće i posedale da piknikujemo. Olga ponela kafu u termosu, Vendoksin rakiju, kuvana jaja, slanine i pršute, hleba, Milunka keksa raznog, da "dezertiramo", sve začinjeno razgovorom, ali vam temu ne smem otkriti.


Na polasku sam Dragojevića ostavila da dobacuje:"Paganke, paganke!", a ja sam se jutros zaista osećala nekako engleski, druidski.  Ma, fantastično!♥

 

 

 

 

Share