Svako zlo za neko dobro, kažu…
Umiru mi breze u dvorištu, da li od starosti ili od bolesti, ali okićene brojnim gubama, Piptoporus betulinus…
Ova gljiva isključivo raste kao saprofit na mrtvim stablima i granama breze, a breza nosi latinski naziv Betula pendula…
Gljiva se, dok je sasvim mlada, vodi kao jestiva, mada se meni čini gorkom. Kasnije postaje tvrda i žilava. Romano Božac piše da se ova gljiva decenijama u Poljskoj koristi u tretmanima raka želuca. Takođe, navodi da je dokazano delotvorna u zaustavljanju rasta karcinoma mlečne žlezde. Betulin je naziv njenog sastojka koji tako deluje, a reč je o dvovalentnom alkoholu iz grupe triterpena. Romano Božac u knjizi „Kuhanje i ljekovitost gljiva“ pominje i antibakterijsko dejstvo brezove gube na gram-negativne bakterije Echerichia coli.
Mirjana Davidović takođe piše o snažnom antimikrobnom i antidepresivnom dejstvu, kao i antitumornoj aktivnosti brezovog truda. Tvrdi da podstiče lučenje interferona, a da se u laboratorijskim uslovima pokazalo da se njena antibiotska svojstva pokazuju, pored ešerihije i na Bacillus subtilis i Candida pseudotropicalis. Nisu poznate kontraindikacije.
Istovremeno, prah osušene gljive, u kućnoj apoteci, može poslužiti za zaustavljanje krvarenja.
Kod bronhitisa, astme i upale respiratornih organa primenjuje se dekokt od 10 do 30g suve gljive dnevno. (Ovo sam, sa uspehom, primenila na upornom i dugotrajnom, iscrpljujućem kašlju.)
Priprema dekokta, po Mirjani Davidović („Gljive blago naših krajeva“):
Stavi se 2dl vode da provri i u ohlađeno se doda 10 do 30g suve gljive, pa se ostavi da odstoji 12h. Potom se kuva 20-ak min poklopljeno, na tihoj vatri, da ne provri (T do 90 stepeni). Ohlađeno se pije u 2 dnevne doze.

Share