Nekoliko minuta ranije…
Biće skoro propast sveta, jedan od onih apokaliptičnih dana…Dragojević dobio napad edukativnosti, uhvaćen kako zainteresovanima priča o raznim vrstama gljiva, sakloni me Bože!
Izložbu gljiva postavili moji prijatelji, nazivi ispisani na papirićima samo na latinskom. Nadrndani razbacani pračovek prilazi stolu sa eksponatima i, blago rečeno, masira prisutne gljivare. Scenario mi već dobro znan, dijareja na pomolu, pa uskačem, gde to može bez mene? A koNZErvacija sledeća…
ON: „Kako vi mislite da ja išta naučim o pečurkama,kad ovde ništa nema na srpskom?“
JA: „G-dine, većina gljiva ovde nije za jelo, nema narodnih naziva, a ako Vas nešto konkretno zanima, recite…“
ON: „Koja je svrha ove izložbe, ako niko ništa ne može da nauči?“
JA: „Samo recite šta Vas interesuje!“
ON: „Kako da znam koja se jede, a koja je otrovna?“
JA: „Nažalost, za tako nešto ne postoje instant rešenja, eto ja već dvadeset godina učim o gljivama, i svakog dana se iznova prestravim koliko ne znam.“
Užas u njegovim očima….Znači:
„Ti se, sestro, mani ćorava posla, idi kuvaj mužu ručak!“ (Ako si ga (muža) jadna uopšte takva i uspela do sada da navataš, štrikaj, radi nešto ženski korisno, a nama muškima, koji bi tu materiju časom savladali, ostavi da se bavimo ozbiljnim, po život opasnim stvarima, kakve su gljive…prim. aut.)

 

 

Share