Ima tome više od deset godina…Jednog januara, po povratku iz Slovenije (od dragih nam kumova), ja fasovah ovčije boginje…Znala sam da ih nisam preležala kao dete, rekla mi mama, ali potpadoh pod Dragojevićev uticaj i njegova panika bi zarazna, pa završih u hitnoj pomoći, u nestručnim rukama neke početnice, koja taj osip proglasi alergijom, te mi dadoše Urbazon i još nešto i zaustaviše njihovu dalju pojavu…Muke moje niko ne zna i ne želim da iko sazna, ali je agonija oko boginja trajala tri duga, preduga meseca. Prvi sam provela plačući i hodajući izbezumljena po kući, a druga dva sam htela da promutim zatvorena, dok me je Dragojević zvao „Redžepi“, jer sam zaista izgledala kao pobegulja sa snimanja filma „Variola vera“. Da u svakom zlu ima i neko dobro, potvrda je to što sam iz očaja u tom periodu pristupila izučavanju tehnike kukičanja iz jedne knjige, ne znam zašto i kada kupljene na Sajmu…Danas me moja mila sestra obradovala vešću da je sve te komadiće, razne mustre, bodove, moj početnički pačvork, krenula da sastavlja i da će to biti jedna prostirka, čiji završetak jedva čekam. 🙂Poljubac za Cakanu Caju! <3

Share