Mislim nešto jutros kako je divan dan za branje kupina npr.. Nemam vremena i za to i za gljive, bolje da pravim kupinovo vino, izazov je, jer do sada nisam….I krenem, entuzijastično, s kanticama…Računam, ako ima vrganja, dobro je, ubraću poneki, ako ne, sve ostalo ću ignorisati…I tako…Kod kuće ostavila pune frižidere lisičark ii ježevki, da čekaju da se smeste u tegle, crnih truba kamara na sušenju…Dragojević rekao donesem li mu makar jednu od ovih na čišćenje, odrobijaće me ili će se razvesti, zaboravila sam šta, znam samo da je nešto opasno.🙂 I odolevala sam, nije da nisam, zviždukala gledajući u nebo dok sam prolazila pored bokora crnih truba, poput gazele preskakala čitava kola džinovskih ježevki…Al’ poklekoh na lisičarkama, sitnim, egzotičnim, žutonogim i slatkim…I sunčanicama, tanjirastim i tankovijastim, uostalom njih mi Dragojević nije zabranio. Kad vrganja nije bilo za punu korpu, jel’ treba ovi Jelovogorci da kažu: „Kakva je ova dođoška, ni pečurke ne ume da bere, ni za šta nije“? 🙂 A i kantice nisam vratila prazne, bile su pune lisičarki! 🙂
Share