O prazniku ćete još i sresti Jelovogorku da šeta…Radu svakog dana, Olgu svakako, a ovaj put sa njom i Slavu, jetrvicu joj. Iako mlađa, Slava je sa štapom, zastajkuje i oslanja se gde god može, ja bronhitična, vučem se kao prebijena, suzila krug šetnje maksimalno, ali priliku da deo puta prođem sa njih dve ne propuštam. Olga začekićena, prava kao strela ide napred i broji…”Lepo ti kažem, Slavo, moraš da se razmrdaš…Šta si jutros radila?” Slava nabraja, izdale je noge, kaže jedva se kreće, šta će raditi, još alergična na sve i svašta, ne radi u ruke ništa ima dvadeset godina, ne može, pravila pitu za doručak, pa videla da ima bundevu, pa savila i slatku, a Radisava ostavila da je ispeče, dok ona prošeta sa Olgom. Ova moja nastavlja svoj monolog, dok nas dve idemo za njom, kao patke za Jovanom…

“Radisav da peče…Ja se ujutro probudim, uspravim se na krevetu, sve me boli, pa se zavalim ponovo…i razmišljam šta ću…A ono Čupo krmauče pred vratima, kokoške se raskokodakale, ovce razblejale, Šarenka se i ona čuje, i ustanem, šta ću, ko će? Treba pomusti, usiriti… Što bi’ ti ja pitu pojela da je sama ne ispečem…I jeste mi slatka svaka parica i sve zauvar od njih (životinja), ali je podjednako važno što imam obavezu, ne mogu da se prepustim i predam. I nemam kome…” A meni naprasno biva lakše kad čujem za Radisava, nije Dragojević jedini Jelovogorac koji ostaje da peče, dok mu žena šeta…🙂

Čupo je crno-beli mačor od cca 10kg, pola otpada na krzno, za jedan oveći džemper, Čupo spava u štali i sasvim je razuman, njemu Olga lepo kaže, staloženo i mirno: “Što si, Čupo ušao u kuću, šta ćeš ovde? Ajde, idi napolje!” I on ide, ne svađa se kao ovaj moj, vazda nervozan i ljut.

Šarenka je u stvari Šarulja, ali joj tepamo, za jednu kravu ima kraljevski tretman, indijske joj nisu ni do kolena, kad ispričam kako je Olga “drži”, ovi moji borci za prava životinja naprasno počnu da jedu njene mlečne proizvode.

Share