Najteže je biti prorok u vlastitom selu…Šta selu, kući, zaklučujem po N-ti put dok slušam konzilijum u sastavu Dragojević-Mijatović (Olga). Našli po jedan vrganj u poslednjih sedam dana i ne odustaju od preispitivanja šta se desilo sa njima, kad su ih prošle godine brali još početkom maja. A lepo sam im rekla, moja bi majka iskoristila izraz „nakričila“ (naglasila): „Vrganji ne znaju u kalendar!“ Je l’ hladno? Hladno je! Jesam li juče ložila vasceli dan, čak ni Čak Noris ne bi mogao sedeti u ‘ladnoj planinskoj kući, kakva je bila naša 7.juna. Duva li vetar kao mahnit danima? Duva! Vole li vrganji vetar? Ne vole! Eto, baš vrganje briga kad su se pojavili prethodnih godina, ove su „prezupčili“, možete vas dvoje gledati fotke od ranije i proveravati datume do prekosutra. Dragojeviću sam rekla da ode do šume i priupita ih glasno, pripreti im, šta već…Al’ zato se zaplavele borovnice, zarudele jagode, a čujem u autobusu i maline počeli da beru…🙂 Šarene se i Russule, dovoljno za radost! <3

Share