Koliko vremena provodim u šumi, neko bi pomislio da se u našoj kući gljive jedu u neograničenim količinama. Ali nije tako, iz više razloga. Meni su one mnogo više od hrane, ali bih lagala kada bih rekla da ih ne volim i u tiganju, posebno i bez premca, vrganje. Dugogodišnji gljivari imaju svoje liste omiljenih i delikatesnih vrsta, pa tako i ja. Ne bih umela da vam kažem koliko sam ih različitih probala, doduše, mnogo više Dragojević, jer neko mora da prati reakcije, pohrani ostatke jela i zlu ne trebalo, odreaguje na vreme. 🙂 Šalim se, naravno, nikada i nikome, pa ni supružniku se ne daju za jelo gljive u čiju „ispravnost“ nismo sigurni milijardu odsto. 🙂

Dakle, na skali ukusnosti, za mene je na prvom mestu G-din Boletus (aereus, pa edulis, pa reticulatus, dok npr. B. pinophillus, ja ako se pitam, kao i da nije vrganj). Volim ja i Cantharelluse (lisičarke) razne, Morchelle (smrčke), Suilluse (ovčarke), pa Laetiphorus sulphureus (šumsko pile), Fistulinu hepaticu (jetrenku, vučje meso), Pleurotuse letnje i zimske (bukovače)i još poneku, ali vrganj je vrganj.

Nakon što mi se posreći i jelovogorske šume iznedre i podare mi koji primerak ove nesvakidašnje lepote, nastupaju slatke kuhinjske muke… Kako G-dina Lepog pripremiti na najdostojanstveniji način. S obzirom da su gljive generalno meni vrhunski dodatak, moglo bi se reći začin, nikada osnova jela, uglavnom ih umećem u neke omiljene mi recepte, s namerom da ih obogatim. Tako je nastao i ovaj soparnik.

Izvorno, u mojoj se kući pravio po receptu jedne od dražih mi food blogerki, Gage iz kujne. Ako volite blitvu, poput mene, dopašće vam se, sigurna sam i ova pita od integralnog brašna, koja poreklo vodi iz Dalmacije. Njeno gotovljenje vrlo je jednostavno…

Testo se zamesi od 160g integralnog brašna, prstohvata himalajske soli, 2 kašike maslinovog ulja i 1dl mlake vode, pa podeli na 2 dela. Ja meru dupliram, zbog apetita i gabarita tepsije u kojoj soparnik pečem. 🙂

10-ak velikih listova blitve (sa sve belim delom) iseče se narezanca, posoli, pobiberi, prelije maslinovim uljem i doda, u originalu mladi luk sitno seckan, ali može i crni luk, praziluk, šta volite i imate.

Tako pripremljenu blitvu rasporediti preko u krug razvučene polovine testa (prema dimenzijama posude u kojoj će se peći), pa prekriti drugom, krajeve uvrnuti da nadev ne izlazi i odozgo izbockati viljuškom. Peče se tek toliko da se blago zarumeni, pa se dok je vruće, premaže maslinovim uljem i pospe sitno seckanim belim lukom.

E, da…Gljivarka je u nadev od blitve dodala propržene šnite rehidriranih sušenih vrganja, i recept sasvim upropastila. 🙂 Probajte i vi, što samo ja da se mučim? I ni slučajno nemojte popiti čašu belog vina, uopšte nije kompatibilno. 🙂

Share