Ponegde već aktuelni, drugde će tek biti. Smrčci, Morchella sp. veliki su izazov za gljivare i njihovo pronalaženje predstavlja nesvakidašnju sreću. Kinezi ih sa uspehom gaje, a njihova svestranost u kulinarstvu čini ih traženim i skupim na tržištu. Kako spadaju u kategoriju uslovno jestivih gljiva, da bi se sprečile ne baš bezazlene posledice, pre njihove konzumacije neophodno je termički ih obraditi ili dobro osušti.


Zato što su su tako samosvojni i skloni mimikriji, mnogi od nas muku muče da im uđu u trag. Sa tim u vezi, oni krajnje nesavesni pribegavaju i nezakonitim metodama, pa ćete sa više strana, ja konkretno iz Crne Gore, sa durmitorskih terena, čuti kako se namerno izazivaju požari, da bi na tim opožarenim lokalitetima narednih sezona smrčci masovno rodili. Šumari i inspektori tamo vode stalnu bitku, ali mislim da je zakonska regulativa manjkava i da se baš na tome na ovim prostorima mora raditi istrajno i multidisciplinarno. U suprotnom (ako već i nije), naneta šteta eko sistemu biće nemerljiva i nenadoknadiva.
Smrčci će se pojaviti odmah nakon poslednjeg snega, ja sam umela i da ih vadim iz njega, oko 1.maja na mojim terenima na oko 1000 i više metara nad morem. Sezona im traje maksimalno mesec dana.

 

 

A gde ih tražiti, pitaju se mnogi.
Pokušaću da sa vama podelim nekoliko ličnih zapažanja sa meni poznatih, planinskih terena, kao i iskustva mog gljivarskog prijatelja, Srđana, iz nizina. Na fotografijama ćete videti kako iztgleda jedan planinski pašnjak, ograđen mešovitom šumom (bor, smrča, nešto breze i jasena). Po obodu tog provodnjenog pašnjaka, pod slojem žute polegnute prošlogodišnje trave, kriju se i teško uočavaju sitni M. conica i M. elata. Ta trava, često i ostaci snega, valjda ih štite, pa stičete utisak kako im, još uvek hladne noći krajem 4. i početkom 5. meseca na tim visinama iznad 1000 m i ne smetaju. 


A evo gde ih još možemo potražiti, naravno bez zagarantovanog uspeha, ali je draž u potrazi, a mogućnost uvek postoji, ako je tu nada…🙂
Opožarena mesta
Udoline uz potoke
Peščani nanosi i nasipi iz reke
Vlažna mesta u mešovitim šumama
Između 600 i 1200 mnv smrčevo-jelove sastojine
U nizinama, posečene topole
Stari voćnjaci, posebno jabuke i posebno uz potoke
Papratišta
Na doduše retkim lokacijama u borovim šumama gde se guli kora sa drveća…


Ali, nepredvidljivi i samovoljni, sreću se i po dvorištima, u žardinjerama, na vlažnim kartonima po pijačnim tezgama, na gradilištima, pored saobraćajnica…
Za njih i na njih morate "izbaždariti" oko, uvek biti budni i spremni. I ne odustajati od potrage. Želim vam (kao i sebi), uspeha u njoj. 
U prilog ovom tekstu, stavljam jedan link sa Gljivoteka foruma o navodnim učestalim informacijama o raznim negativnim posledicama konzumacije ovih, već predugo se smatra, delikatesnih gljiva, pa vi sami procenite da li je i koliko ta priča osnovana…

 

Share