Nisu svi te sreće da, poput mene, na svet dođu mimo svakog plana, i tamo (na ovom svetu) zateknu sestru i brata, već tinejdžere. Razlika između njih, naoko 16 meseci, u stvari neizmerna. Mamin sin jedinac i tatina muškobanjasta fudbalerka, klikerašica, penjačica…Ja ničija, u stvari svačija.

Kažu da su ovi moji zlotvori, kad im zafali para,  umeli da me "izbace" na Rakijsku pijacu, na koju kako se onako čupava i debeljuškasta pomolim, tako dobijem neke pare ili slatkiše od slučajnih prolaznika, naravno poznatih ljudi. Ko je to prisvajao? Zna se! 

Mislim da ako imam te danas tako popularne traume iz detinjstva, kao opravdanje za sve i svja, one potiču od njih dvoje, kojima sam uvaljivana na čuvanje. A čuvali su me svakako. U kolicima koja su drndali preko kaldrme, najkrupnijeg kamenja, naravno, bacakali me uvis u štoku od vrata, sve nadajući se da ću im, zbog nemara, biti trajno oduzeta. Razumem ih, zaista, posebno sa ove distance…Kome je sa 14 i 16 godina potrebna sestra beba? 

https://www.youtube.com/watch?v=X0uhiylf6hg

Kasnije je svima postalo interesantnije. Njima da me vuku sa sobom, meni da budem u društvu starijih. Nisam ni tada uvek bila dobrodošla, ali je sve to ipak imalo svojih prednosti. Čak i kada bih bila samo u ulozi posmatrača sa strane.

https://www.youtube.com/watch?v=RijS-IPbONM

Starmala, to sam bila, očekivano. Kako je uopšte moglo biti drugačije? I ovo što sam postala, ili ipak nisam, svoje korene najvećim delom vuče od tada. 

Lepo je što je puno njihovim prijatelja to isto i meni, i dan danas.

Manje je lepo što sam retko kada uspevala da izađem iz njihove senke.

Ponekad je teško što si tako često prvo nečija sestra, pa tek onda Milka.

Divno je kad odrastaš kroz nečiju mladost.

https://www.youtube.com/watch?v=tACGHfXO2yk

Slušajući Radio Luxemburg, prvo na starom tatinom radiju, potom na Weltron, engleskom pojačalu sa zvučnicima 2x40W muzičke snage, namenjenom da stoji na polici, među knjigama, uspravno. Imam ga i danas, sa ove planine "hvata" najnezamislivije radio stanice. 

Najlepše od svega je što je pregršt  sećanja – onih zajedničkih, i tako uvek imaš sa kim iznova da ih deliš.

I što nekako ama baš nikada nisi sam.

https://www.youtube.com/watch?v=E0ZS2HYmFgk

 

 

 


cima 

Share