Sve zbog toga što se Ružin sin udvarao Leni…

Bilo je to u ono „ne ponovilo se vreme“,  priča mi nedavno moja prijateljica. Da li inflatorno, da li bombardersko, nije toliko bitno za ovu, može biti svačiju, bar u užičkim okvirima, priču.

Krenula je ta skaska jednim, pa moralo bi se reći tračem o tome kako je naša zajednička prijateljica Lena nedavno preživela udvaranje Goga, sina rečene Ruže. Posebna je to novela, mislim ta potencijalna ljubavna priča, pa ću je ostaviti za neku narednu priliku. Ali se tako dotakosme pokojne Ruže i epizode u kojoj prijateljica moje prijateljice, Cica u to neko nesrećno doba, otvara vrata ovoj komšinici, koja se pred tim vratima nije obrela otkako joj je umrla drugarica, Cicina svekrva. Iznenađena mladica, koja zna svakog reda, poziva unutra stariju komšinicu, verifikovanog nadžaka, što nije posledica pređene kilometraže, napominje moja drugarica, koja je takođe imala zadovoljstvo poznanstva sa Ružom. Laka joj crna zemlja, oduvek je ta vremešna G-đa važila za nekoga, pa biranim rečima – bez dlake na jeziku. Ispostavlja se da je Ruža došla zarad kakvog lokalnog komunalnog pitanja, da li presečenog kabla za telefon ili nečeg tome sličnog. Cica, u to vreme majka nekolicine omanje dece, gostoljubiva i fina ponudi Ružu, u tom kraju poznatu domaćicu (moramo joj to priznati, „krivo sedi, pravo reci“),  onim što je imala u kući.

Doba je to onih embargo kolača, kad se sve spremalo ni od čega, a i Cica, majka, radenica, domaćica, nije da je baš imala vremena da deci pravi Doboš torte. Dakle(M), sela Ruža a Cica pred nju stavila tacnu sa kuglicama od kornfleksa, i to svedenu varijantu, kukuruzne pahuljice umešane sa nešto istopljene čokolade. Uzela Ruža jednu, prevarila se, pa muljala po ustima i slagala svakojake grimase, nimalo se ne trudeći da prikrije gadljivost i prezrivost prema tom tzv, kolačiću i autorki istog. Ko se lošije osećao, da li Cica gledajući Ružu ili Ruža, starovremska domaćica prinuđena na tu degustaciju, sada teško da možemo znati. Uglavnom, okončanju te agonije poradovale su se obe. Cica je mislila da je se Ruže kurtalisala na duže vreme i da ova svakako u dogledno vreme neće poželeti da joj, nedostojnoj dođe u posetu.  Kad ne lezi vraže, koliko sutra, pozvoni joj telefon, sa Ružom na drugoj strani žice. Iznenađena Cica dožive  ono što je mislila da nikada neće…

„Znaš one moje (rodbina dal’ iz Slovenije, dal’ iz Hrvatske), što povremeno dolaze kod mene, a i ja idem kod njih. Ja njima spremam pire sa starim kajmakom i šniclom, oni meni, kad odem tamo daju pire na vodi. Nego, dajder mi recept za ONO što probah juče kod tebe, hoću da im se na’ebem majke!“

Share