Pretpostavljam da i vi imate recept, koji vam se, kad ga otkrijete, svidi toliko da ga pravite uvek iznova, u dugom vremenskom periodu. Ja često tako, naklatim se, dok Dragojević ne izjavi da ćemo dobiti bolest zvanu beri-beri.

U poslednje vreme naš favorit je jedna slana grickalica, testo, a šta drugo, uz koje odlično paše i čaša piva i čaša vina, ko šta više voli. Autor je naš vrsni poznavalac gljiva, Branislav Uzelac, u daljem tekstu Bane, pa očekivano, uključuje i određenu količinu gljiva, preciznije vrganja, i to sušenih i mlevenih, meni najdražih.

Recept za ovu lepotu objavljen je u knjižici recepata „Samonikle gljive u kuhinji“, jednoj od nekoliko ovog autora, koje sam dobila na poklon od Banetovog saradnika, Gorana Miloševića, svojevremeno na jednom od gljivarskih skupova. Ima tu koječega interesantnog, ali sam se ja na prvo čitanje zagledala baš u recopis za „Slano lincer testo sa prahom od suvih gljiva“.

Vremenom je, iskustveno, došlo do manjih izmena izvornog recepta, ali je reč samo o korekcijama količine suvih vrganja i soli, suština je ostala ista, fantastična. I sam Bane je, nakon nekoliko degustacija, preporučio da se  masa mlevenih gljiva osetno uveća, zarad pojačanja vrganjevskog štiha, sa kojim se, ljubitelji će se složiti, ne može preterati.

Recept sam davno obećala brojnim zainteresovanim gljivoljupcima, pa se nadam da ne kasnim previše sa ovim postom.

U originalu, uputstvo za izradu lincer testa sa prahom od suvih vrganja izgleda ovako…

Potreban materijal:

30g kvasca,

1kg brašna,

400g maslaca (margarina),

1 jaje,

1,5dl kisele pavlake,

30g soli,

4 žumanca i

20g praha od suvih gljiva

Kvascu dodati malo šećera i mlake vode, te ostaviti na toplo mest da se podigne. Brašno prosejati na drveni sto za mešenje. Na sredini gomile napraviti udubljenje i u njega staviti masnoću, jaja, so, pavlaku, gljive i kvasac. Od toga zamesiti žilavo testo. Staviti ga u posudu, na hladno mesto, da prenoći. Sutradan od testa zamesiti štanglice, kockice, ili već po želji. Pre pečenja testo se može dekorisati razmućenim žumancetom i posuti krupnom morskom solju.

Kao što već rekoh, vremenom se u receptu ponešto promenilo. Soli je, po mom ukusu, previše, pa sam se opredelila za jednu ravnu supenu kašiku. Količinu vrganja postepeno sam povećavala, da bih u razgovoru sa Banetom Uzelcem, došla do preporuke da na ovih 20g dodam još jednu nulu. Kako mislim da je to čisto bahaćenje, zaustavili smo se na 100g, mada u sušnim godinama, poput ove, sasvim zadovoljavajući reztultati postižu se i sa 50g. Uostalom probajte, možda nešto i inovirate. Osnova je hvale vredna.

 

 

Share