Homolje je jedan od onih neistraženih bisera, iznenađujućih i za one koji misle da ga dobro poznaju. Srpskim gljivarima Krepoljin je tamo omiljena destinacija, ne samo zbog prekrasnih, gljivama bogatih terena na padinama Beljanice, već i zbog činjenice da jedno malo mesto ima tako dugu gljivarsku tradiciju. Naime, pre čak 20 godina, grupa entuzijasta, ljubitelja prirode okupila se i oformila Ekološko društvo „Studenac“, aktivno i vredno i danas kao i prvog dana. Njihov elan, trud i rad prepoznaju iz godine u godinu sve brojniji i brojniji posetioci „Dana gljiva i bilja“, manifestacije koju Krepoljinci s uspehom organizuju.

I ovog oktobra, tim povodom sabrali su se u Krepoljinu gljivari sa raznih strana, članovi gljivarskih udruženja, ekoloških pokreta, ljubitelji lekovitog bilja, nastavnici i profesori biologije, i što je najvažnije 120-oro dece iz nekoliko škola u okruženju.

Podeljeni u tri grupe, sa vodičima iz lokala i sa po nekoliko vrsnih poznavalaca gljiva i bilja, „češljali“ su se različiti tereni, neverovatne lepote i uprkos suši, prilično  darežljivi. Retke, strogo zaštićene, lekovite, bilo je tu svih vrsta gljiva i bilja.

O Homolju, Krepoljinu i Krepoljincima teško je pisati. Ni fotografije tu puno ne pomažu. Ono najvažnije ne može se preneti ni jednim poznatim mi načinom. Ipak, pišem…O Homolju…Gde vas rado zovu i iskreno se raduju vašem dolasku…Gde ljudima osmesi obasjavaju lica dok sa vama dele sve što imaju. Pričam o mestu (Krepoljinu), oblasti (Homolju), gde vam ponude najukusniju hranu, najidiličnije predele, najkorisnija predavanja…Tamo kroz šumu vodite pun autobus dece, razdragane zbog časa u prirodi, dece koja umeju da naprave šumsko sklonište, koja ceo dan u ruci nose jedan vrganj, njima poseban. Tamo je lepota dokle pogled seže, među drvećem, sa ljudima, na obali Mlave…

 

Predeli nestvarne lepote dodatno su blistali pod sjajem oktobarskog sunca. Nađete li se u ovom kraju, jedno od odredišta svakako neka vam bude Krupajsko vrelo.

A ako budete imali sreće, srešćete i nekog od meštana, onako kako sam ja imala sreću susreta sa Slavicom.

Ovo je Slavica. Njeni su i korpa i torba i vrganji. Slavica je domaćica u lovačkom domu u Medveđici, nedaleko od Krepoljina. Pridružila se našoj gljivarsko-planinarskoj grupi u pohodu na gljive. Slavica zna gde i kada rastu vrganji, baš kao što zna kako svoju tkanu torbu da pretvori u nosač za korpu sa vrganjima. Bila je ljubazna da tu tehniku podeli sa mnom, a ja presrećna delim to sa vama.

 

Setite se ove moje priče kada budete planirali sledeći vikend, godišnji odmor, ili nam se jednostavno pridružite idućeg oktobra, na manifestaciji koju dragi ljudi organizuju za sebi drage ljude, u Krepoljinu, u Homolju, na Krupajskom vrelu, u Medveđici, pored Mlave…

 

Share