Odavno već ne merim bogatstvo uobičajenim, široko prihvaćenim aršinima…Ima tome makar četiri protekle mi, jelovogorske godine, a rekla bih i više.

Bogatstvo je u onom preostalom nam, raspoloživom i SLOBODNOM vremenu, tu se krije i čuči u svim tim posebnim ljudima koji u te dane stanu.

Ali da razmišljam o tome počela sam pre nekoliko dana, preciznije jedne raspevane, smehom obogaćene, po svemu prijateljske večeri. Dok nam je „Moje bube“ svirao i pevao njen autor, jedan od „Suncokreta“, Nenad Božić, danas u postavi „Bistrika“. Prvo što sam pomislila bilo je upravo to…Kako ne moram biti na radiju, kao u mladosti, da bih bila u prilici da se srećem i družim sa posebnim ljudima. Sreća, nemerljiva…

https://www.youtube.com/watch?v=HCWAKqSQX1Q

Pevalo se tada mnogo i iz sveg glas, ali je bilo mesta i za inspirativne razgovore…O ljubavi koja traje decenijama i ne jenjava, o životu izvan šablona, o terapiji crtanjem mandala, o pisanju, o svemu nezaboravnom, nepogubljenom na ovoj trasi imenom život.

Proslava na Zlatiborskim visovima

I onda sam pomislila na moj blog, na terapiju pisanjem, na to koliko čišćenje traje, a neophodno je da bismo oporavljeni krenuli dalje. Mislim, taj smog iz pluća iščili relativno brzo. I izvorska voda isplače onu  užičku česmovaču očas posla. Ali sa navikama, usvojenim modelima ponašanja, balastom što modernim se, urbanim, tehnološkim naziva, nekako ide sporije…Kuda sve to denuti, i kako?

Dosta se toga pogubi u jelovogorskim šumama, u branju borovnica, fotografisanju gljiva, istrese ponešto i Olga, onako žustro, planinski, ne štedeći me. Deo prekrije koprena zaborava, ipak smo mi sad u „zabiti“, malo kome usput. Sve, samo ne lako dostupni. Zaboravljaju nas, polako ali sigurno, mnogi koji bi svojim prisustvom ranije rado uneli  nemir u samo našu žabokrečinu.

Prebere se nekako sve to i svi oni. Pa ostanu podstrekači, inspiratori i motivatori. Ljudi koji će preporučiti literaturi, otpevati vam svoju pesmu, udenuti vas u roman koji pišu, , prosvetliti vas i naučiti. Neće tu biti osude kada brljate i grešite. Biće skretanja pažnje, dokaza da im je stalo, blagog i odlučnog ukazivanja. A najviše ličnog primera i vaše želje da ga usvojite, takvog, njihovog i prilagodite sebi.

http://blog.zlatiborskivisovi.rs/2017/11/09/savrsen-dan-2/

Share