.jpg?bwg=0)
Facebook - Vunilice
Category
Jelova gora
Odavno već ne merim bogatstvo uobičajenim, široko prihvaćenim aršinima…Ima tome makar četiri protekle mi, jelovogorske godine, a rekla bih i više. Bogatstvo je u onom preostalom nam, raspoloživom i SLOBODNOM vremenu, tu se krije i čuči u svim tim posebnim… Continue Reading →
Homolje je jedan od onih neistraženih bisera, iznenađujućih i za one koji misle da ga dobro poznaju. Srpskim gljivarima Krepoljin je tamo omiljena destinacija, ne samo zbog prekrasnih, gljivama bogatih terena na padinama Beljanice, već i zbog činjenice da jedno… Continue Reading →
Od svih šumskih susreta najvredniji su susreti sa samim sobom. Čini mi se ponekad da ove, gljivama siromašne sezone služe upravo tome. Nakamaraju se misli, prikupljanje traje nekada danima, a zna to biti i duže. I te misli neće same… Continue Reading →
„Ti misliš da sam ja matora drtina, a ne znaš šta sve ja znam. Meni dolaze ljudi sa raznih strana, ja operišem bez noža.“, priča mi nedavno, sa neskrivenim ponosom, jedan od meni dražih Jelovogoraca, davno prevalio osamdesetu. Ipak, znala… Continue Reading →
Odavno se spremam da napravim ove gljivlje sendviče…Falile mi samo gljive. Ovih se dana stekli svi uslovi…Jedne vrste prolaze, druge tek počinju. Volim taj gljivlji šareniš, po šaka svega, ili po komad, zavisi koje su i kojih gabarita. Smrčci su… Continue Reading →
"Gde si ti, danima te nema?", bifla moja komšinica i prijateljica Olga, dok me, nenadano, dočekuje na autobuskom stajalištu ispred njenog dvorišta. "'Ajde, da ti pokažem neke braon pečurke, onako nekako čupave, ako ih do sad puževi nisu pojeli. Ono… Continue Reading →
Kad čujem taj potmuli zvuk, nalik zovu, u stvari klokot planinskog potoka ispod kuće, kao nagoveštaj nadolazeće kiše, mumla, ali meni razumljivo…"Ima vrganja, ima vrganja…" Ostavljam sve…Borove iglice, netom ubrane za med i sirup, "čoveka" bez ručka, sve planirano, naizgled neodložno…… Continue Reading →
Imate li vi životni moto, nešto čime se rukovodite i od čega ne odstupate? Naša Olga ima i juče je ponovila svoj stav koji sam već nekoliko puta od nje čula, uvek u situacijama u kojima sam želela, uglavnom… Continue Reading →
Znam, navikli ste da vam cvrkućem sa ovih planinskih vrhova, gde gledajući iz podnožja sve izgleda pitoreskno, kao sa onih kičastih "naslovnih strana" bombonjera, koje su kružile po familiji i komšiluku, dok čokolada u njima sasvim ne pobeli, a pejzaž… Continue Reading →
Višednevna neimenovana ustreptalost uzmakla je obezglavljena pred razgranatim ogolelim zagrljajem i lisnatim živim blatom… Sve sa osmehom koji to nije, zuba zamagljenih i zamućenih poput onih višedecenijskog pušača… Tu i tamo probijala se modrina nastala nebrojenim udarima jesenjeg vetra… Proguglala… Continue Reading →
U stvari, ja umnogome živim život mojih roditelja. Znam, reći ćete kako to nije moguće, život je jedan, originalan i neponovljiv, nema repliku, ali verujte, živim, živim, a evo i kako… Moja MIlena, po roditeljima Užičanka, rođena je početkom septembra 1922…. Continue Reading →
Sit gladnome ne veruje Usta miču, dpe (gluteus) ne opaža Sit kao seljak proje U gladi su velike oči i gladan u oči i gladan kao vuk Nestalo kao jaje s groba Ko ima masla I po dptu (gluteusu) se tasla… Continue Reading →