Gljive jedemo na vlastitu odgovornost.
Apelujem da se u urbanim sredinama, uz saobraćajnice, u industrijskim zonama, gljive za bilo koju namenu (ishrana, lekovite svrhe) NE beru!
Puno je rodova, u okviru kojih je vrste, poput ove sa slike (Ramaria, koralka, capica), bez mikroskopa nemoguće pouzdano odrediti.

Ako ste na početku, najbolje je savladati najotrovnije, rod Amanita, svakako. Suprotno uvreženom mišljenju, smrtno otrovnih gljiva uopšte nema toliko puno koliko onih jestivih, ukusnih.


Prepoznavanje gljiva sa fotografija različitog kvaliteta, posao je nezahvalan sam po sebi. To što vam neko sugeriše rod, ili čak i vrstu na osnovu fotografije, neka vam posluži kao smernica za dalje upoređivanje, a najbolje je da nađete nekoga ko se u gljive razume i ko će uživo proceniti o kojoj se vrsti radi.
Ako ste se zarazili tihim lovom, kako gljivarenje zovu, morate oko izvežbati za detalje, obraćati pažnju na okolinu, beležiti, fotografisati, koristiti literaturu, upoređivati.
Pravilno fotografisanje gljiva u najkraćem izgleda ovako:
1. snimak napraviti na licu mesta, zabeležiti gljivu izvorno, onako kako raste. Tako se da videti stanište, listovi, iglice, kora drveta, šišarke. Uz to, važne su i informacije koje date na osnovu vlastitog zapažanja…Kakvo sve drveće tu raste, nadmorska visina, barem otprilike…
2. Gljivu potom, najreprezentativniji primerak, ni premlad ni prestar, pažljivo odvajate od podloge, CELU, da ne oštetite micelijum i fotografišete, što krupnije kadriranu, iz ptičje i žablje perspektive.potrudite se da ne koristite blic, kao i da snimak ne bude preosvetljen. Jednostavno, sve je važno…I što prirodnije dočarana boja i površina šešira i izgled drške i himenofora,kakvi su listići ili cevčice, osnova drške,postoji li ovoj i kakav….
3. Snimak uzdužnog preseka gljive je više nego poželjan. On će pokazati menja li i kako gljiva boju na oštećenim mestima, da li je drška šuplja ili ne…
4. Uvek pomirišite gljivu. Miris nećete uvek moći da definišete, ali je nekad dovoljno i zapažanje o njegovoj neprijatnosti npr.


Ukoliko ste raspoloženi za dalje istraživanje, gljive koje vas zanimaju odvajajte u papirne vrećice, cele, pa kod kuće, uz otvorenu gljivarsku literaturu i Internet, eto korisne zanimacije. 🙂
Gljive se ne beru po vlažnom vremenu, pod uticajem vlage one mogu bitno izmeniti svoj izgled, baš kao i kada su previše stare. Mladi, nerazvijeni primerci se ne uzimaju u razmatranje i branje iz više razloga. Prvo, tako ubrane, neće se razmnožiti i produžiti vrstu. Drugo, u tom stadijumu nemoguće je biti stopostotno siguran šta berete. Nerazvijena gljiva ne poseduje karakteristike po kojima je inače odrasle jedinke lako prepoznati.
Gljive poput vrganja beru se tako što se pažljivo „rasklimaju“, blagim uvrtanjem levo-desno, da se ne pokida micelijum, pa izvuku CELE. Mesto iz koga su izvađene zatrpa se zemljom i lišćem. a poželjno je gljive tu, na licu mesta i očistiti. One koje rastu na drveću, seku se nožem uz samo koru drveta.


Ima li potrebe pisati ponovo o korpama i plastičnim kesama?
Plastika nije dobra ni za šta, zašto bi to bila za gljive? Ubrzava im propadanje, u plastičnim kesama gljive „ne dišu“ i dok šetate šumoma i livadama, mogu proći sati pre dolaska kući, dok za to vreme, inače jestive vrste postaju nejestive. I podjednako važno, gljive tako nošene ne rasejavaju spore, kako bi to činile iz pletenih korpi.

http://www.facebook.com/kojajeovogljiva/
Ostavljate li ubrane gljive u frižider do sutra (što i nije baš preporučljivo), pohranite ih u papirne kese ili u emajlirane, staklene posude, pokrivene papirom, nikako u plastične posude sa poklopcima.
Jela od gljiva ne podgrevajte.
I nije od presudne važnosti njihova jestivost, zar ne? Najčešće je dovoljno što su tako lepe! <3

Na ovom blogu objavljujem članke u vezi sa gljivama. Pratite  Kategorije Oznake koje se nalaze na bočnoj strani desno blog stranice i tako ćete najpre naći sadržaje o gljivama, bilo da su gljivarska istraživanja ili kulinarska umeća.

Lajkujte i posetite moju blog stranu za preglede postova gljivara širom regiona.

Share