Milka Adžić Blog

Hodam, tragam, čitam, mislim.

Page 2 of 7

Smrad i sram

To da neko može da jede ovu gljivu u bilo kom njenom stadijumu, meni je oduvek jedna od najneverovatnijih informacija iz ovog ionako neverovatno čudnog gljivljeg carstva. Smrdljivi stršak Phallus impudicus nećete uvek videti u šumi, ali ćete njegovo prisustvo itekako osetiti,… Continue Reading →

Share

„Teror“ starijih

Nisu svi te sreće da, poput mene, na svet dođu mimo svakog plana, i tamo (na ovom svetu) zateknu sestru i brata, već tinejdžere. Razlika između njih, naoko 16 meseci, u stvari neizmerna. Mamin sin jedinac i tatina muškobanjasta fudbalerka, klikerašica,… Continue Reading →

Share

Pamti me po dobru…

Imate li vi životni moto, nešto čime se rukovodite i od čega ne odstupate?   Naša Olga ima i juče je ponovila svoj stav koji sam već nekoliko puta od nje čula, uvek u situacijama u kojima sam želela, uglavnom… Continue Reading →

Share

Prolećne vrste gljiva

„Onima koji vole takvu čudnu i novu hranu savetujemo da ne ližu med među trnjem, kako slatkoću jednog ne bi istopili oštrina i bodlje drugog.“                               … Continue Reading →

Share

O čem’ mi pričamo?

Znam, navikli ste da vam cvrkućem sa ovih planinskih vrhova, gde gledajući iz podnožja sve izgleda pitoreskno, kao sa onih kičastih "naslovnih strana" bombonjera, koje su kružile po familiji i komšiluku, dok čokolada u njima sasvim ne pobeli, a pejzaž… Continue Reading →

Share

Gljivarske crtice

Višednevna neimenovana ustreptalost uzmakla je obezglavljena pred razgranatim ogolelim zagrljajem i lisnatim živim blatom… Sve sa osmehom koji to nije, zuba zamagljenih i zamućenih poput onih višedecenijskog pušača… Tu i tamo probijala se modrina nastala nebrojenim udarima jesenjeg vetra… Proguglala… Continue Reading →

Share

Porodične memorabilije, deo 6.

Kad sa 10 godina ostanete bez oca, idilične porodične slike bivaju nekako zamućene, ako uopšte i uspevate da ih prizovete u sećanje. Volela sam tada da vreme provodim kod mojih drugarica, sa njihovom braćom i sestrama, roditeljima. I volela sam tada,… Continue Reading →

Share

Porodične memorabilije, deo 5.

Kad potonem, a dešava se u ovoj planinskoj samoći, dovoljno je da se setim nekih dvorišta, u kojima se odvijao skoro pa čitav dnevni život, da čujem to ćućorenje, ponekad cikot, sitno zveckanje metalnih igala, nanjušim miris komisbrota iz nana Branine… Continue Reading →

Share

Porodične memorabilije, deo 4.

Moj otac, Svetozar, od drežničkih, ne buarskih (kudikamo mnogobrojnijih) Adžića, došao je u Užice kao dečačić, od svojih 14-ak godina da kod strica Milenka izuči za opančara. U Drežniku je ostavio majku Vujanu (da sam imala kćerku, tako bi se… Continue Reading →

Share

Siroti mali smrčKi

Ponegde već aktuelni, drugde će tek biti. Smrčci, Morchella sp. veliki su izazov za gljivare i njihovo pronalaženje predstavlja nesvakidašnju sreću. Kinezi ih sa uspehom gaje, a njihova svestranost u kulinarstvu čini ih traženim i skupim na tržištu. Kako spadaju… Continue Reading →

Share

Porodične memorabilije, deo 3.

Nakon dedinog bankrotstva i smrti, moja baba Milka se sa svoje tri kćerke doselila u sestrinu i zetovu kuću na Rakijskoj pijaci.  Tu kuću, koju je inače nasledila moja majka i iz koje čuvam sav taj nameštaj, moji su morali… Continue Reading →

Share

Porodične memorabilije, deo 2.

…Sa mojom se majkom Milenom o brojnim temama nije dalo raspravljati. Tako ni o potomcima njoj omraženog dede Veljka Lazića, koji je njenog oca doveo do prosjačkog štapa, nakon što je moj deda, mamin otac Dragomir ušao u zajednički poslovni poduhvat… Continue Reading →

Share
« Older posts Newer posts »

© 2018 Milka Adžić Blog — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑

Facebook - Vunilice